Представом “Орест у Мосулу” Мила Рауа, једног од политички и уметнички најрадикалнијих и најзначајнијих светских редитеља данашњице, 53. Битеф биће свечано и отворен 18. септембра, док ће Бајенсова представа “Позвани” (Invited), у продукцији бриселске компаније Ултима вез, бити изведена на затварању 26. септембра.
“Главни тематски концепт 53. Битефа чине представе које се баве распадом превасходно политичке заједнице (али, и породице, и љубавних/партнерских односа), али и оне које покушавају да понуде алтернативу. Та се алтернатива своди на обнову хуманистичких вредности на којима се модерна заједница заснивала од периода просветитељства до наших дана: слободу, једнакост, солидарност, колективни рад и залагање, поверење”, рекао је Меденица на конференцији за новинаре у Фламанском институту за културу.
Рау је представу “Орест у Мосулу”, чија је премијера била у априлу ове године, поставио у град Мосул у Ираку, подједнако разорен и терором Исламске државе (ИСИС), чија је био престоница, и нападима америчке авијације против исламиста.
Представа комбинује филмски материјал из Мосула и живу сценску радњу која обнавља снимљене призоре, прожимајући причу о разарању Троје и владарског дома Аргоса с разарањем Мосула у коме се налази Нинива, много старија цивилизација од наше/грчке, спаја белгијске и ирачке глумце, фикцију и документ. За разлику од Есхила, Рау не нуди измирење и успостављање демократије и правде, већ јасно указује да су глобална разарања, насиље једних које рађа насиље других, неправда, урушавање демократије - свеопшта обележја данашњег света.
Рау је у видео поруци, емитованој на I централној конференцији 53. Битефа, навео да његова представа поставља питање да ли је демократија данас могућа.
Својеврсни одговор у том погледу пружиће и представа “Позвани” Сепа Бајенса која носи део главног програма који обједињује уметничка линија посвећена овога пута тзв. имерзивном позоришту, односно ономе које брише разлику сцене и гледалишта, извођача и гледалаца и у којима публика партиципира.
Како је истакао Меденица, Бајенсова представа поставља питање да ли театар сам по себи, са својим стратегијама и формама, може да буде средство за изградњу нових заједница у савременом друштву које се урушава политички.
“За мене најузбудљивији део Сепове представе је политички аспект, иако то можда није била уметникова намера”, рекао је Меденица, наводећи да се готово до краја те представе не зна ко су све извођачи, јер су различитих година, пола, порекла, помешани су са гледаоцима у заједничком, празном простору.
“Схватамо да је неко извођач тек кад нама или другоме приђе, погледа у очи, пружи руку и позове да заједно трчимо, лежимо, правимо различите просторно-кореографске конфигурације и тако се ослобађамо стега, искушавамо односе поверења, солидарности, подршке, колективног рада, тј. креације”, рекао је Меденица, наводећи да је Бајенсова представа “симбол наде и пример како се театарске стратегије могу користити за стварање бољег света и нових заједница”.
Бајенс је испричао да је пре осам година, када је почео да ради са компанијом Ултима вез, најпре организовао радионице са различитим групама људи у Моленбеку - бриселском кварту у којем, иначе, живи и бројно мигрантско становништво. У представи учествују три музичара и 12 извођача, од којих најмлађи има 12, а најстарији 85 година, док за време извођења, након уласка публике, на сцени буде у једном тренутку и око 150 људи.
Према речима Бајенса, публика може да одлучи шта да се ради на сцени, а то у једном тренутку и постаје искључиво њена одговорност, јер се извођачи повлаче.
“Људи постају свесни да су и сами одговорни за то што се дешава”, рекао је Бајенс и додао да се извођачи представе враћају на сцену после краћег времена, у зависности од тога како публика на сцени реагује.
Бајенс је рекао да се на тај начин “театар враћа народу”.
Ипак, порука његове представе није само оптимистичка, будући да постоји и део публике који не жели да партиципира. “То је, такође, део заједнице, нашег живота”, рекао је Бајенс.
Промоцији 53. Битефа у Фламанском културном центру присуствовали су и представници европских позоришних мрежа Међуанродне мреже за савремене извођачке уметности (ИЕТМ) и Европске асоцијације фестивала (ЕФА), као и амбасадорка Србије у Белгији Марина Јовићевић, којој се Меденица такође захвалио.
Белгија ће, иначе, бити и најзаступљења и највидљивија национална продукција на 53. Битефу, чиме се наставља традиција коју су представе из те земље успоставиле последњих пар година као неке од најзапаженијих продукција - “Олимп: У славу култа трагедије” Јана Фабра која је освојила Гран при 2017. године и “Реквијем за Л.” Алана Платела, која је добила овације публике 2018. године у Сава центру и освојила специјалну награду.
Наредно издање Битефа биће традиционално одржано у другој половини септембра, а у оквиру главног програма, публика ће имати прилику да види представе из ваневропских земаља, најквалитетнија домаћа и регионална остварења, али и традиционално, продукције из водећих европских позоришта.
