O predstavi
Orestija nije samo jedina sačuvana antička tetralogija i jedna od najvećih tragedija ikada napisanih, već i mit o osnivanju civilizacije, o dobu kada su začarani krug krvne osvete, i princip oko-za-oko, zamenjeni principima pravde, integracije i pomirenja.
Milo Rau zadržava antičku grandioznost tragedije ali je dovodi u vezu sa savremenim problemima. Šta znači biti „civilizovan” u svetu globalizacije? Kakav je, uopšteno uzev, odnos između takozvanog Zapada i Srednjeg istoka koji snabdeva gorivom našu ekonomiju koja radi na naftu? Kakva je odgovornost umetnika kada se bavi međunarodnim projektima? Šta može, a šta treba da bude urađeno u području između kolonijalizma i neznanja? Šta bi bila neka savremena Orestija?
O autorima
MILO RAU (1977) nazivan je od strane kritike „najuticajnijim“ (Cajt), „najnagrađivanijim“ (L Soar), „najzanimljivijim“ (Standard), i „najambicioznijim“ (Gardijan) umetnikom današnjice. Studirao je sociologiju, nemački i romanske jezike i književnost u Parizu, Berlinu i Cirihu pod mentorstvom Pjera Burdijea i Cvetana Todorova. Od 2002, potpisuje preko pedeset predstava, filmova, knjiga i akcija. Njegove produkcije su prikazane na svim većim međunarodnim festivalima, među kojima su Pozorišni susreti u Berlinu, Avinjonski festival, Venecijansko bijenale pozorišta, Festival u Beču, kao i briselski Festival umetnosti, a gostovale su u više od trideset zemalja širom sveta. Rau je dobitnik mnogobrojnih priznanja, među kojima su i nagrada „Peter Vajs“ (2017), nagrada televizijske stanice 3sat (2017), mesto predavača iz oblasti drame na Sarbrikenu, kao i prestižna nagrada Međunarodnog pozorišnog instituta Nemačke koja se dodeljuje na Svetski dan pozorišta, a čiji je on najmlađi dobitnik posle Franka Kastorfa i Pine Bauš. Godine 2017. Rau je proglašen rediteljem godine u anketi kritičara koju je sproveo časopis Dojče bine. Godine 2018, primio je Evropsku pozorišnu nagradu, a 2019. dobio prvi počasni doktorat iz oblasti pozorišta univerziteta Lundus u Švedskoj. Rau je aktivan i kao televizijski kritičar i predavač, a veoma je plodan i kao pisac. Od početka sezone 2018/19. na mestu je umetničkog direktora pozorišta NTGent.
Izvod iz kritika
Rat kao simbol propasti civilizacije često je prisutan u pozorištu, mnogi komadi bave se užasima i posledicama po preživele. To je slučaj i sa Orestom u Mosulu, međutim, pristup reditelja Mila Raua prevazilazi uobičajenu praksu jer se on sa svojom predstavom doslovno seli u ratnu zonu.
Jirgen Bebers-Zisman, WAZ
Projekat ni u kom slučaju nije nekontroverzan, između ostalog i zato što je njegov nastanak bio nebezbedan po učesnike. Manifest koji je Rau sastavio za svoje pozorište u Gentu sadrži stavku da bar jedna produkcija godišnje mora nastati u kriznom području. Predstava Orest u Mosulu tom zahtevu odgovara na najdirektniji mogući način.
Martin Krumbholc, Nahtkritik
Trupa sastavljena od izvođača iz raznih zemalja na dirljiv način prikazuje bol, patnju i spiralu nasilja. Rau nas primorava da gledamo kako ljudi bivaju upucani. Nemoguće je odvratiti pogled jer je sve isuviše blizu. Pozorište mora biti i mesto gde se iznose političke istine, a ovde je to uspešno sprovedeno.
Hane Hepner
Milo Rau antičku dramu shvata kao vodič kroz savremeni trenutak, te odlazi put razorenog Mosula u Iraku u potrazi za tragovima posledica nasilja i nade u pravdu. Publika u rasprodatom pozorištu prati ga bez daha na tom putu u tamu i ponore čovečanstva. Retko kada se u pozorištu doživi takva tišina, i retko kada koncentracija bude tako jasno vidljiva.
Jirgen Bebers-Zisman, WAZ
.jpg)
