О представи
Kако би могли да се супротставе Силама oсовине, Савезници су прибегли одбрамбеној стратегији тепих-бомбардовања. Мој деда по мајци био је једна од жртава током савезничког бомбардовања Нанта 1943. године. Kао дете, нисам била свесна ни призора ни последица бомбардовања; бомбе су биле неки замишљени објекти, као што за већину деце оне то и јесу. Тек много година касније, када сам схватила да се дедин гроб не налази на неком одређеном месту, где бисмо положили цвеће, већ да, уместо тога, одлазимо до безличне масовне гробнице, схватила сам ужас који доносе бомбе. Можда сам се тада сетила израза „Маршалов план“, којим је називан програм обнове Европе, а који је подразумевао следеће: организовати масовно уништење, а затим реконструкцију порушених градова, по моделу монтажних кућа и новог урбанистичког плана. Саградити село по принципу „Маршаловог плана“ од картона сеченог по мери, на исти начин на који се подижу шатори за избеглице.
О ауторки
ФИЈА МEНАР (1971) је, по одгледаној представи Extraballe Žeroma Tomasa 1991, осетила је снажан порив да се бави извођачким уметностима и започела обуку на пољу плеса, пантомиме, глуме и жонглирања. Три године касније, прикључила се Томасовој трупи и наступала у представи Hic Hoc. Током гостовања са том представом, у њој се пробудила жеља да пише за позориште, те је дефинисала сопствену визију савремених уметничких форми. Године 1998, основала је трупу Нон нова, чија је визија исказана мотом „Non nova, sed nove“ - „Не нове ствари већ на нов начин“. Kао аутор на пољу извођачких уметности, признање критике стиче соло-наступом Лифт, фантазмагорија за подизање људи и терета, 2001.
Године 2008, открива свој нови родни идентитет и жељу да промени пол, што је утицало на даљи ток њене каријере.
Фија Мéнар прави заокрет у каријери пројектом I.C.E. који се базира на креативном, интелектуалном и имагинативном приступу питањима трансформације, ерозије и сублимације природних материја и елемената. Током наредног периода, креирала је велики број представа с којима је гостовала широм света. У сарадњи са филозофкињом Беатрис Пресиадо, покреће истраживања из области рода и расположења, под називом Расположена (In the Mood). Одликована је Орденом уметности и књижевности у рангу витеза, који додељује Министарство културе Француске. Наступа врло плодан период током ког је креирала сопствене представе, али и сарађивала с великим бројем трупа и позоришта.
Године 2017, настаје представа Неморалне приче - Први део: Kућа мајка (Contes Immoraux - Partie 1: Maison Mère).
Извод из критика
Њен костим, који снажно подсећа на филм Blejd runner, у складу је са овим систематским или роботичким језиком. Попут репликаната у том филму, она је у потрази за људскошћу која се, можда, крије између издавања наредби и њиховог извршења. И, такође као и у филму, на крају почиње киша.
Вера Хиперсројтер, PW-magazin.
Смех у публици одједном замире. Иако је подухват темељне изградње картонске конструкције до тог тренутка деловао забавно, међу гледаоцима на крају завладају мук и тензија. Вода која почиње да пада са плафона засипа монтажну кућу која је уз велику пажњу грађена. Кров се урушава у конструкцију, стубови се савијају. Финале је шокантно, фасцинантно, потресно. Чак и без речи, Кућа Мајка успева да каже много о очају који је завладао Медитераном.
Жералдин Пиго, Газет
Обучена као SF-верзија богиње Атине, Фија Мéнар гради Партенон уз помоћ картона. Њен план је да сагради кућу Европе, истовремено указујући на то колико су бескућници и избеглице изложени. Kао што монтажна картонска кућа не пружа уточиште чим падне прва киша, ни храм који је Мéнар мукотрпно градила није постојан. Радикална, снажна представа о човечанству и нашем окружењу у сталном циклусу између умирања и рађања.
Винер Фествохен
У оквиру Европе, чије је стварање трајало вековима, подизање овог минијатурног Партенона је било дуго и мукотрпно, да би се за само десетак минута срушило под снагом природних сила. Тај потоп крије не само алегорију климатских промена које прете демократским друштвима и, у крајњој линији, човечанству у целини већ и популизма који се увлачи у сваку пору Европске заједнице, претећи да је у потпуности разори.
Вансан Буке, sceneweb.fr
