O predstavi
Kako bi mogli da se suprotstave Silama osovine, Saveznici su pribegli odbrambenoj strategiji tepih-bombardovanja. Moj deda po majci bio je jedna od žrtava tokom savezničkog bombardovanja Nanta 1943. godine. Kao dete, nisam bila svesna ni prizora ni posledica bombardovanja; bombe su bile neki zamišljeni objekti, kao što za većinu dece one to i jesu. Tek mnogo godina kasnije, kada sam shvatila da se dedin grob ne nalazi na nekom određenom mestu, gde bismo položili cveće, već da, umesto toga, odlazimo do bezlične masovne grobnice, shvatila sam užas koji donose bombe. Možda sam se tada setila izraza „Maršalov plan“, kojim je nazivan program obnove Evrope, a koji je podrazumevao sledeće: organizovati masovno uništenje, a zatim rekonstrukciju porušenih gradova, po modelu montažnih kuća i novog urbanističkog plana. Sagraditi selo po principu „Maršalovog plana“ od kartona sečenog po meri, na isti način na koji se podižu šatori za izbeglice.
O autorki
FIJA MENAR (1971) je, po odgledanoj predstavi Extraballe Žeroma Tomasa 1991, osetila je snažan poriv da se bavi izvođačkim umetnostima i započela obuku na polju plesa, pantomime, glume i žongliranja. Tri godine kasnije, priključila se Tomasovoj trupi i nastupala u predstavi Hic Hoc. Tokom gostovanja sa tom predstavom, u njoj se probudila želja da piše za pozorište, te je definisala sopstvenu viziju savremenih umetničkih formi. Godine 1998, osnovala je trupu Non nova, čija je vizija iskazana motom „Non nova, sed nove“ - „Ne nove stvari već na nov način“. Kao autor na polju izvođačkih umetnosti, priznanje kritike stiče solo-nastupom Lift, fantazmagorija za podizanje ljudi i tereta, 2001.
Godine 2008, otkriva svoj novi rodni identitet i želju da promeni pol, što je uticalo na dalji tok njene karijere.
Fija Ménar pravi zaokret u karijeri projektom I.C.E. koji se bazira na kreativnom, intelektualnom i imaginativnom pristupu pitanjima transformacije, erozije i sublimacije prirodnih materija i elemenata. Tokom narednog perioda, kreirala je veliki broj predstava s kojima je gostovala širom sveta. U saradnji sa filozofkinjom Beatris Presiado, pokreće istraživanja iz oblasti roda i raspoloženja, pod nazivom Raspoložena (In the Mood). Odlikovana je Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza, koji dodeljuje Ministarstvo kulture Francuske. Nastupa vrlo plodan period tokom kog je kreirala sopstvene predstave, ali i sarađivala s velikim brojem trupa i pozorišta.
Godine 2017, nastaje predstava Nemoralne priče - Prvi deo: Kuća majka (Contes Immoraux - Partie 1: Maison Mère).
Izvod iz kritika
Njen kostim, koji snažno podseća na film Blejd runner, u skladu je sa ovim sistematskim ili robotičkim jezikom. Poput replikanata u tom filmu, ona je u potrazi za ljudskošću koja se, možda, krije između izdavanja naredbi i njihovog izvršenja. I, takođe kao i u filmu, na kraju počinje kiša.
Vera Hipersrojter, PW-magazin.
Smeh u publici odjednom zamire. Iako je poduhvat temeljne izgradnje kartonske konstrukcije do tog trenutka delovao zabavno, među gledaocima na kraju zavladaju muk i tenzija. Voda koja počinje da pada sa plafona zasipa montažnu kuću koja je uz veliku pažnju građena. Krov se urušava u konstrukciju, stubovi se savijaju. Finale je šokantno, fascinantno, potresno. Čak i bez reči, Kuća Majka uspeva da kaže mnogo o očaju koji je zavladao Mediteranom.
Žeraldin Pigo, Gazet
Obučena kao SF-verzija boginje Atine, Fija Ménar gradi Partenon uz pomoć kartona. Njen plan je da sagradi kuću Evrope, istovremeno ukazujući na to koliko su beskućnici i izbeglice izloženi. Kao što montažna kartonska kuća ne pruža utočište čim padne prva kiša, ni hram koji je Ménar mukotrpno gradila nije postojan. Radikalna, snažna predstava o čovečanstvu i našem okruženju u stalnom ciklusu između umiranja i rađanja.
Viner Festvohen
U okviru Evrope, čije je stvaranje trajalo vekovima, podizanje ovog minijaturnog Partenona je bilo dugo i mukotrpno, da bi se za samo desetak minuta srušilo pod snagom prirodnih sila. Taj potop krije ne samo alegoriju klimatskih promena koje prete demokratskim društvima i, u krajnjoj liniji, čovečanstvu u celini već i populizma koji se uvlači u svaku poru Evropske zajednice, preteći da je u potpunosti razori.
Vansan Buke, sceneweb.fr
