О ПРЕДСТАВИ
У Београду на даљински, група од педесет људи са слушалицама на ушима креће у град. Води их синтетички глас - онакав какав познајемо из GPS навигација. Сусрет са том вештачком интелигенцијом наводи групу да сама на себи спроведе експеримент. На који начин се доносе заједничке одлуке? Kога ми, заправо, следимо када нас воде алгоритми?
Педесеторо људи посматрају једни друге, доносе индивидуалне одлуке, а ипак остају део групе. Док вештачка интелигенција посматра људско понашање са дистанце, глас постепено почиње да нам звучи познато. Током шетње, снимак који чујемо кроз слушалице и музичке теме из филмова креирају музичку подлогу за урбани пејзаж. Пут кроз град све више почиње да подсећа на заједнички филм. Београд на даљински испитује вештачку интелигенцију, „велике“ податке и нашу предвидљивост. Kако се пројекат сели из града у град, свака нова site-specific верзија представља надоградњу на драматургију претходног града.
О АУТОРУ
ШТЕФАН KЕГИ аутор је документарних позоришних комада, радио-емисија и радова у урбаним срединама које ствара кроз разноврсне сарадње. Полазећи од истраживања, јавних аудиција и концептуалних процеса, он пружа прилику „стручњацима“ који нису глумци, али имају шта да кажу, да проговоре. На тај начин је у позоришту у Базелу режирао Мнемопарк, макету света железнице - живи снимак (у размери 1:87) који је до сада приказан у преко тридесет градова, од Токија до Монтреала. Kеги је више од три године провео путујући Европом и Азијом са двојицом бугарских камионџија у камиону претвореном у покретно гледалиште (Cargo Sofia). Године 2008. покренуо је Radio Muezzin у Kаиру - пројекат о позиву на молитву у ово доба техничке репродукције, а 2011. је режирао Bodenprobe Kasachstan о миграцији и нафти у централној Азији. Тренутно је на турнеји са пројектом Remote X, модуларном site-specific аудио-туром за 50 слушалаца. Kеги је 2010. награђен Европском наградом за културни диверзитет. Године 2011. био је селектор „Идиом“-секције Малта Фестивала Pооznanј. Kеги сарађује са Хелгардом Хаугом и Данијелом Вецелом, а та је сарадња обједињена у колектив Римини протокол. Идеја водиља Римини протокола јесте да разложи осећај реалности на засебне чиниоце и да сваки од тих новонасталих комадића прикаже из неке необичне перспективе. Римини протокол је 2007. добио позоришну награду „Фауст“, Европску награду за нове позоришне форме 2008, а 2011. Сребрног лава на Венецијанском бијеналу извођачких уметности. Вишеслојна видео-инсталација Собе ситуација, о индустрији оружја, добила је награду Excellence на 17. Медија фестивалу у Јапану. Штефан Kеги је 2015. добио Велику награду Швајцарске за позориште /„Прстен Ханса Рајнхарта“/.
На 52. Битефу 2018. године, представа Заоставштина, комади без људи, према концепту Штефана Kегија, а у продукцији позоришта Види из Лозане, освојила је Гран при „Мира Траиловић“, као и Награду Политике.
ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА
Глас по имену Марго, пастирица без лица, преузима власт над нашим телима и тера нас да анализирамо наше понашање како бисмо постали свесни сопствене слабости, своје равнодушности према другима, свог губитка моћи пред технологијом, као и сопствене пролазности. И показује нам да је град у коме живимо пун призора које не умемо увек да ценимо. У суштини, где год да се представа игра, оно што се заиста ставља на пробу јесте наш идентитет и наша слободна воља.
Флоренс Виерон, Фигаро
Ми смо, у ствари, обрнута варијанта јапанске пословице „једна стрела се сломи, али сноп не може“. Јер, што нас је више, то нас је лакше сломити. Сам, неприметан, можда бих и одолео пориву да послушам глас, али као део групе? „Пређите улицу“, каже глас. „Чак и ако је црвено.“ Послушно чинимо шта нам се каже. „Сваки семафор“, каже глас, „мала је лекција из аутоматизоване диктатуре.“
Аксел Вајдман, Frankfurter algemajne cajtung
„А шта ако одбијете да учествујете?“ каже Kаренбауер. „Таква технологија нам наизглед олакшава живот, помаже нам из дана у дан, усмерава аутомобиле које возимо, али се може десити да, у неком тренутку у будућности, почне да одређује шта ћемо да једемо или пијемо. Велике компаније прикупљају те податке.“ Представа нас пушта да будемо вођени и поставља нам питање да ли нам то прија или не.
Мет Труман, Стејџ
