O PREDSTAVI
U Beogradu na daljinski, grupa od pedeset ljudi sa slušalicama na ušima kreće u grad. Vodi ih sintetički glas - onakav kakav poznajemo iz GPS navigacija. Susret sa tom veštačkom inteligencijom navodi grupu da sama na sebi sprovede eksperiment. Na koji način se donose zajedničke odluke? Koga mi, zapravo, sledimo kada nas vode algoritmi?
Pedesetoro ljudi posmatraju jedni druge, donose individualne odluke, a ipak ostaju deo grupe. Dok veštačka inteligencija posmatra ljudsko ponašanje sa distance, glas postepeno počinje da nam zvuči poznato. Tokom šetnje, snimak koji čujemo kroz slušalice i muzičke teme iz filmova kreiraju muzičku podlogu za urbani pejzaž. Put kroz grad sve više počinje da podseća na zajednički film. Beograd na daljinski ispituje veštačku inteligenciju, „velike“ podatke i našu predvidljivost. Kako se projekat seli iz grada u grad, svaka nova site-specific verzija predstavlja nadogradnju na dramaturgiju prethodnog grada.
O AUTORU
ŠTEFAN KEGI autor je dokumentarnih pozorišnih komada, radio-emisija i radova u urbanim sredinama koje stvara kroz raznovrsne saradnje. Polazeći od istraživanja, javnih audicija i konceptualnih procesa, on pruža priliku „stručnjacima“ koji nisu glumci, ali imaju šta da kažu, da progovore. Na taj način je u pozorištu u Bazelu režirao Mnemopark, maketu sveta železnice - živi snimak (u razmeri 1:87) koji je do sada prikazan u preko trideset gradova, od Tokija do Montreala. Kegi je više od tri godine proveo putujući Evropom i Azijom sa dvojicom bugarskih kamiondžija u kamionu pretvorenom u pokretno gledalište (Cargo Sofia). Godine 2008. pokrenuo je Radio Muezzin u Kairu - projekat o pozivu na molitvu u ovo doba tehničke reprodukcije, a 2011. je režirao Bodenprobe Kasachstan o migraciji i nafti u centralnoj Aziji. Trenutno je na turneji sa projektom Remote X, modularnom site-specific audio-turom za 50 slušalaca. Kegi je 2010. nagrađen Evropskom nagradom za kulturni diverzitet. Godine 2011. bio je selektor „Idiom“-sekcije Malta Festivala Pooznanj. Kegi sarađuje sa Helgardom Haugom i Danijelom Vecelom, a ta je saradnja objedinjena u kolektiv Rimini protokol. Ideja vodilja Rimini protokola jeste da razloži osećaj realnosti na zasebne činioce i da svaki od tih novonastalih komadića prikaže iz neke neobične perspektive. Rimini protokol je 2007. dobio pozorišnu nagradu „Faust“, Evropsku nagradu za nove pozorišne forme 2008, a 2011. Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu izvođačkih umetnosti. Višeslojna video-instalacija Sobe situacija, o industriji oružja, dobila je nagradu Excellence na 17. Medija festivalu u Japanu. Štefan Kegi je 2015. dobio Veliku nagradu Švajcarske za pozorište /„Prsten Hansa Rajnharta“/.
Na 52. Bitefu 2018. godine, predstava Zaostavština, komadi bez ljudi, prema konceptu Štefana Kegija, a u produkciji pozorišta Vidi iz Lozane, osvojila je Gran pri „Mira Trailović“, kao i Nagradu Politike.
IZVODI IZ KRITIKA
Glas po imenu Margo, pastirica bez lica, preuzima vlast nad našim telima i tera nas da analiziramo naše ponašanje kako bismo postali svesni sopstvene slabosti, svoje ravnodušnosti prema drugima, svog gubitka moći pred tehnologijom, kao i sopstvene prolaznosti. I pokazuje nam da je grad u kome živimo pun prizora koje ne umemo uvek da cenimo. U suštini, gde god da se predstava igra, ono što se zaista stavlja na probu jeste naš identitet i naša slobodna volja.
Florens Vieron, Figaro
Mi smo, u stvari, obrnuta varijanta japanske poslovice „jedna strela se slomi, ali snop ne može“. Jer, što nas je više, to nas je lakše slomiti. Sam, neprimetan, možda bih i odoleo porivu da poslušam glas, ali kao deo grupe? „Pređite ulicu“, kaže glas. „Čak i ako je crveno.“ Poslušno činimo šta nam se kaže. „Svaki semafor“, kaže glas, „mala je lekcija iz automatizovane diktature.“
Aksel Vajdman, Frankfurter algemajne cajtung
„A šta ako odbijete da učestvujete?“ kaže Karenbauer. „Takva tehnologija nam naizgled olakšava život, pomaže nam iz dana u dan, usmerava automobile koje vozimo, ali se može desiti da, u nekom trenutku u budućnosti, počne da određuje šta ćemo da jedemo ili pijemo. Velike kompanije prikupljaju te podatke.“ Predstava nas pušta da budemo vođeni i postavlja nam pitanje da li nam to prija ili ne.
Met Truman, Stejdž
