Maja Todorović, dramaturg:
S obzirom da sam gledala prethodne predstave Mila Raua meni ovaj postupak nije ništa novo, ovo je nešto što sam već videla u njegove prethodne dve predstave. A ono što bi meni bilo interesantno je da od njega kao reditelja vidim da se bevi nečim što dolazi iz njegove države, odnosno da on kao Švajcarac priča o gorućim problemima u Švajcarskoj a ne o ISISu, Lenjinu i Hitleru. To su malo ’’svetski problemi’’, mislim da ih ima i kod kuće dovoljno. Volela bih da gledam neku predstavu koja se bavi Švajcarskom.
Aleksandra Veljković, glumica i profesor scenskog pokreta:
Jasna mi je paralela koju su hteli da naprave između Iraka i Orestije cele i uopšte cele te tragedije, i jedno i drugo je tragedija, ubijanje je bezumlje, nije nam jasno zašto to rade, sve je to ok. Ne dira me ni malo predstava, i to me jako nervira. Vrlo prisutna neka autoironija spram situacije u Iraku na videu, a na sceni spram situacije u Orestiji, odnosno antičkoj tragediji uopšte, ali meni i ta ironija smeta. Meni bi mnogo veća tragedija bila da su uspeli negde da opravdaju nešto od toga, kad ti shvatiš da su ti ljudi bili ljudi koji su fakat dejstvovali po božanskim nekim uslovima koji su bili neopozivi i to je činjenica ali je mnogo teže ući u njihove mozgove i pokušati opravdati to što su oni činili, pa čak i ovo što čine. Ja ne bih mnogo poredila Agamemnona sa ISISom, malo mi je to mnogo hevi priča, ali možda nisam dovoljno upućena u političku situaciju.
Pol-Lui Toma, gost iz Francuske:
Meni se veoma dopala predstava. Mislim da su vrlo uspešno kombinovani antički mit i sadašnjost što je veoma težak zadatak da se izvede. Ja sam još u šoku nakon predstave. Video sam u Francuskoj pre nekoliko dana intervju reditelja i zaista samo mogu reći svaka čast njemu i ekipi i baš mi je drago što je ova predstava odabrana da otvara Bitef ove godine.
Dejana Vuković , novinar:
Pre svega oduševljena sam ovolikom količinom ekspresije a isto tako sam i zbunjena i jednostavno moram da sačekam da mi se slegnu utisci jer smo tokom ove predstave ubačeni u grotlo i osećala sam se kao da smo deo onog Mosulskog mizanscena . Strašno je ali i isto tako se nadam da ćemo se kroz ovu priču pročistiti svi koji smo gledali.
Manuel Buar, gost iz Francuske:
Ova predstava je moćna i pokazuje nam pravu tragediju u stvarnom životu. Takođe dopada mi se video materijal u predstavi i generalno koncept ekspresije Mila Raua u ovoj predstavi.
Slobodan Mirković:
Pa, tema je značajna i razumem svakako simboliku transfera grčke tragedije u današnji momenat i kako su te neke teme kod čoveka i čovečanstva univerzalne ali ja sam lično osećao da bi to možda trebalo da se prikaže na još ubedljiviji način. Jasno mi je šta su hteli da kažu i zbog čega je Mosul izabran kao mesto snimanja , taj prelepi grad je pretrpeo stravična razaranja i da predstava pruža priliku da nam se približe patnje sveta koji se čini da je dalek, ali je u stvari jako, jako blizu. Zapadna civilizacija je svesno ili ne, stvorila tu distancu. To se dešava nekom drugom i negde daleko.Kada u Parizu pogine 10 ili 100 ljudi, to nas mnogo više pogodi nego kada u Iraku ili Siriji ,na primer, pogine 100 ili 200 hiljada ljudi. Treba na neki način pretresti i preispitati tu zapadnu javnost koja je distancu i napravila.
Milan Erdeljanović:
Pa poruka predstave je jasna a čitava priča univerzalna, svevremena. Sam rediteljski postupak je zanimljiv, ima tu dokumentarnog, filmskog i čisto scenskog i držala mi je pažnju. Ali meni lično nedostaje taj emotivni “priključak”, što je meni, kakva god bila scenska forma, u pozorištu i najvažnije.
Janko Ljumović, producent:
Predstava nas uzbudljivo pita šta se danas dešava sa kulturom koja nastaje sedam hiljada godina prije Eshila, i da li je potreba za zločinom ikada prestala. Vrlo mudro, vrlo emotivno, vrlo uzbudljivo.
Marija Bergam, glumica:
Čista virtuoznost. Rediteljski toliko jednostavno, a opet sadržajno, bez trunke viška. Na tako neverovatan način je ispričana priča iz antike, koja je tu danas i svuda je oko nas.
