О представи
Младеж без Бога одмах је након објављивања сврстана у једну од најважнијих књига у канону антиратних романа који критикују нацизам. Еден фон Хорват успео је приказати настанак фашистичког човека. Лик и дела Франка „Бифа“ Берардија такође су велика инспирација за настанак представе. Аутори су се послужили његовим отвореним писмом којим напушта странку DiEM25, одричући се притом властитог европејства, те његовим делом Хероји, у којем окупља већину ликова из представе: Ерика Хариса, Дилана Kлеболда, Чоа Сенга Хуија, Пеку Аувинена, редом убице из школа, који су своје крваве походе завршили самоубиством, као и Андреаса Брејвика. У Младежи без Бога и улогу савремене европске младежи без бога преузимају управо ти антихероји. Ауторски пројект Младеж без Бога редитеља Борута Шепаровића приказује младеж без оријентације, без става, без грађанске храбрости, егоистичну, равнодушну и бездушну, младеж која расте у језивој хладноћи.
О ауторима
БОРУТ ШЕПАРОВИЋ рођен је 1967. године у Загребу. Дипломирао је филозофију и компаративну књижевност на Филозофском факултету у Загребу, а постдипломске студије завршио на DasArtsu у Амстердаму (Напредне студије у извођачким уметностима). Његова уметничка биографија као утемељитеља, уметничког водитеља, редитеља и кореографа, истоветна је биографији Монтажстроја. Под његовим уметничким вођством од самог оснивања 1989. године, трупа Монтажстрој постаје заштитним знаком новог и другачијег позоришта у Хрватској и иностранству, задржавајући тај статус све до данас. Режирао је, кореографирао и водио преко 50 пројеката, представа и перформанса с продукцијским потписом Монтажстроја, али и бројних институционалних позоришта. Трајно га занима стварање ангажованог позоришта и уметности који, далеко од експлицитнога дневно-политичког дискурса, увек изнова проблематизују окружење у којем настају.
Шепаровићева представа Fragile, настала као копродукција Монтажстроја и Interculta из Стокхолма, освојила је на 33. Битефу 1999. Награду публике, док је на 47. Битефу 2013, представа Монтажстроја у режији Борута Шепаровића, А где је револуција, стоко?, освојила Специјалну награду.
Извод из критика
Шепаровић је створио потресну слику младости изгубљене у технологији и друштвеном систему који не нуди никакве одговоре, већ својом усредоточеношћу на потпуно лажне вриједности у младима буди отпор који води у покољ.
Бојана Радовић, Вечерњи лист
Њих покрећу мржња, профит, аморалност, презир према култури и традиционалним вриједностима. Они су насилни јер вапе за тиме да их се примијети.
Нина Ожеговић, tportal.hr
У Вон Хорватову роману расте у позадини нацистички систем, који ће такву младеж одушевљено упрегнути у зло, а у данашње вријеме у позадини стоји глобална „нервоза“ поради глобализације коју још глобалнијом чине нови медији, чији је учинак на психу младих људи управо девастирајући. Бешћутни постају и они који то иначе никад не би постали.
Томислав Чадеж, jutarnji.hr
Kратко речено, ово је представа о мрачном свијету пред нама, о томе што нам се млади спремају учинити већ сутра, јер у лажљиви свијет бескрајних фраза и политичке коректности дефинитивно више не вјерују. Kључно је питање јесмо ли тога свјесни и јесмо ли то данас спремни себи признати.
Бојан Муњин, Новости
.jpg)
