Представа Аутентична тумачења: ’68, настала је, у првој, радној верзији, још у јулу 2018. године, развијајући се до дан-данас, пролазећи кроз, како је то описао глумац Милутин Милошевић, „нове рукавце“, у процесу препричавања, упознавања са интимним наративима учесника студентских протеста 1968. у Југославији, те документарним материјалом. Основа представе су управо успомене и текстови повезани са јуном ’68 Борке Павићевић. Иван Меденица је написао да „цела представа може да се доживи и као паметан, нежан, софистициран и нимало наметљив омаж самој Борки Павићевић... Лајтмотив преузет из Боркине колумне о моди јесте колико је Београд прелеп у јуну. Борка је волела јуни, мирис цветања липа, „слободу кретања у летњој гардероби“, те „витке и смеле покрете“, мирис „јунске, револуционарне 1968“. Сама је Борка о тој представи писала да је то „радни процес по принципу дара и уздарја, поделе знања и искуства, инспирације и инструментализације по мери дара, капацитета размене, инсценација из инспирације и континуитета анализе и синтезе редитељке Ане Миљанић, дара духовитог и недогматичног“. Аутентична тумачења: ’68 нису реконструкција, нису покушај да се студентски протести из јуна 1968. схвате као историјска лекција, као нешто из чега бисмо могли, евентуално, извући некакве корисне закључке за будућност. Та представа, управо захваљујући својој иновативној форми (ни Станиславски, ни Брехт), једном маштовитом приступу материјалу од кога је саткана (преплитањем медија, променом „објектива“ и ракурса), нуди могућност да се мисли утопија. Сама Борка је то описала овако: „...препричавање, контрапунктирање и синхронизовање филмског, кажу бајковитог материјала, као и његова пројекција, костим као посебна додатна вредност која трансцендира јунаке у њихово будуће значење, камера као учесник представе, елементи постављени у једном ониричком смислу, кажу, бајковитом, као кад смо били мали и сањали, или као сан о метаутопији. Супстрат Липањских гибања, утопијско збивање о утопији.“
Једна од кључних речи у вези с представом Аутентична тумачења: ’68, јесте „процес“, дакле, трајање, континуитет, можда чак и супратемпоралност. Промена и развој. Развој метода, промена историјског тренутка, те у својеврсном наставку, такође базираном првенствено на успоменама, текстовима и раду Борке Павићевић, скоком у време студентких протеста деведесетих година, Ана Миљанић и тим Аутентичних тумачења - а задржавајући фокус на теми студената и моде - раде на „другом делу“ представе - Моди студентске беде (2020), мислећи и на „трећи део“ - И, после (2021). Јер, као што је Борка Павићевић написала у својој колумни у листу Данас, јула 2018, поводом Аутентичних тумачења: „Све што сам обећала, гледаћемо поново и осетити у новембру и децембру, још једном, са осећајем.“
Резервације карата moжете извршити путем телефона 011 36 10 270 (од 11 до 19 часова). Цена улазнице је 800 динара, важе и за трибину Борка на Битефу. Карте се преузимају у Гаражи Центра за културну деконтаминацију непосредно пред почетак представе.