И даље смо опседнути нацистима зато што су формирали веома снажан наратив који се тиче сваке особе у Европи, а и већине планете: Други светски рат. То је наратив који, на најгори могући начин, уједињује све нас. Свака породица је погођена тиме. А чињеница је да је већина оних који су доживели ту трагедију покојна. Најстарији сведок ће нас ускоро напустити. Врло скоро неће бити преживелих који могу да нам причају о томе, већ ћемо морати да се ослонимо на књиге и филмове. Зато ће оваква „културна сведочанства” имати важну улогу у нашем разумевању шта фашизам и нацизам значе. По мом мишљењу, вашно је имати на уму шта се десило да би у потпуности разумели како бисмо могли да се боримо против десничарског популизма данас.
- Након две године књига вам је преведена на 30 језика. Да ли постоји разлика у пријему књиге у Немачкој и у земљама некадашњих савезника?
Нема разлике. Осим у Индији, где постоје људи који још увек воле Хитлера, и који су били шокирани мојим разоткривањем његове личности.
- Написали сте штиво које скоро да искључује белетристички наратив, и прешли у поље историје као научне дисциплине. Ту се налазимо на опасном терену друштвене одговорности за чињенице које баратају сугестијом да је немачки народ био историјско-етички неодговоран јер је био дрогиран хемијским супстанцама, а не великим Фирером који је разорену и понижену Вајмарску Немачку уздигао до велесиле која омамљује својом разорном моћи. Да ли сматрате да сте написали књигу која је друштвено историјски опасна, како тврде релевантни светски медији у својим освртима на вашу књигу, нпр. Гардијан и Фајненшел тајмс?
Мислим да су ове критике конзервативне и погрешне. Ниједан читалац моје књиге није одреаговао оправдавајући то на начин: „Па добро, нацисти не сносе заиста одговорност“. Одговор на ваше питање уистину лежи у књизи. Детаљно сам разматрао питање одговорности, и мој одговор је - НЕ. Kонзумирање дроге није никакав изговор, као што употреба неког оружја не оправдава особу која је повукла обарач.
- Видимо да је јачање десничарских снага углавном интензивније у бившој ДДР, пример је Пегида са центром у Дрездену - граду који је доживео апсолутно разарање, ненуклеарну Хирошиму, од стране савезника. У чему се крије објашњење? Вишедеценијско сиромаштво, или окупациона совјетска диктатура? Да ли то говори да источни Немци нису потпуно денацификовани јер су имали просовјетски диктаторски режим и терор нациста заменили комунистичком совјетском окупацијом?
Шачица популације Источне Немачке осећа се као историјски губитник, због социјалистичке диктатуре и лоше економске позиције у данашњој Уједињеној Немачкој. Нажалост, људи генерално нису денацификовани, ако само погледамо америчког председника. Десничари су распрострањени по целом свету. Настају из страха, из слабости, и ово није само феномен Источне Немачке.
- У кривичном праву постоји инситут ACTIONES LIBERE IN CAUSA који разликује извршење злочина у стању неурачунљивости од скривљене неурачунљивости где се не умањује кривица већ се третира као средство које се корисити да злочинцу олакша извршење дела, дакле, намерно довођење себе у стање неурачунљивости опијатима, и узима се као оптерећујући доказ о намери извршења злочина. Мислим да је бурна полемика која се води поводом ваше књиге последица управо ове недоумице. Да ли сте их оправдали као неурачунљиве или сте их оптужили да су кукавице које не би смеле да остваре толико жељене гнусне злочине без помоћи јаких дрога?
За мене је сваки убица крив , укључујући војнике који су „само повукли обарач”. Отпор фашизму је увек могућ. Може бити тешко, али је могуће. Нема оправдања за убиство другог људског бића, И није битно да ли сте били пијани током чина, или у повишеном стању свести на метамфетаминима.