I dalje smo opsednuti nacistima zato što su formirali veoma snažan narativ koji se tiče svake osobe u Evropi, a i većine planete: Drugi svetski rat. To je narativ koji, na najgori mogući način, ujedinjuje sve nas. Svaka porodica je pogođena time. A činjenica je da je većina onih koji su doživeli tu tragediju pokojna. Najstariji svedok će nas uskoro napustiti. Vrlo skoro neće biti preživelih koji mogu da nam pričaju o tome, već ćemo morati da se oslonimo na knjige i filmove. Zato će ovakva „kulturna svedočanstva” imati važnu ulogu u našem razumevanju šta fašizam i nacizam znače. Po mom mišljenju, vašno je imati na umu šta se desilo da bi u potpunosti razumeli kako bismo mogli da se borimo protiv desničarskog populizma danas.
- Nakon dve godine knjiga vam je prevedena na 30 jezika. Da li postoji razlika u prijemu knjige u Nemačkoj i u zemljama nekadašnjih saveznika?
Nema razlike. Osim u Indiji, gde postoje ljudi koji još uvek vole Hitlera, i koji su bili šokirani mojim razotkrivanjem njegove ličnosti.
- Napisali ste štivo koje skoro da isključuje beletristički narativ, i prešli u polje istorije kao naučne discipline. Tu se nalazimo na opasnom terenu društvene odgovornosti za činjenice koje barataju sugestijom da je nemački narod bio istorijsko-etički neodgovoran jer je bio drogiran hemijskim supstancama, a ne velikim Firerom koji je razorenu i poniženu Vajmarsku Nemačku uzdigao do velesile koja omamljuje svojom razornom moći. Da li smatrate da ste napisali knjigu koja je društveno istorijski opasna, kako tvrde relevantni svetski mediji u svojim osvrtima na vašu knjigu, npr. Gardijan i Fajnenšel tajms?
Mislim da su ove kritike konzervativne i pogrešne. Nijedan čitalac moje knjige nije odreagovao opravdavajući to na način: „Pa dobro, nacisti ne snose zaista odgovornost“. Odgovor na vaše pitanje uistinu leži u knjizi. Detaljno sam razmatrao pitanje odgovornosti, i moj odgovor je - NE. Konzumiranje droge nije nikakav izgovor, kao što upotreba nekog oružja ne opravdava osobu koja je povukla obarač.
- Vidimo da je jačanje desničarskih snaga uglavnom intenzivnije u bivšoj DDR, primer je Pegida sa centrom u Drezdenu - gradu koji je doživeo apsolutno razaranje, nenuklearnu Hirošimu, od strane saveznika. U čemu se krije objašnjenje? Višedecenijsko siromaštvo, ili okupaciona sovjetska diktatura? Da li to govori da istočni Nemci nisu potpuno denacifikovani jer su imali prosovjetski diktatorski režim i teror nacista zamenili komunističkom sovjetskom okupacijom?
Šačica populacije Istočne Nemačke oseća se kao istorijski gubitnik, zbog socijalističke diktature i loše ekonomske pozicije u današnjoj Ujedinjenoj Nemačkoj. Nažalost, ljudi generalno nisu denacifikovani, ako samo pogledamo američkog predsednika. Desničari su rasprostranjeni po celom svetu. Nastaju iz straha, iz slabosti, i ovo nije samo fenomen Istočne Nemačke.
- U krivičnom pravu postoji insitut ACTIONES LIBERE IN CAUSA koji razlikuje izvršenje zločina u stanju neuračunljivosti od skrivljene neuračunljivosti gde se ne umanjuje krivica već se tretira kao sredstvo koje se korisiti da zločincu olakša izvršenje dela, dakle, namerno dovođenje sebe u stanje neuračunljivosti opijatima, i uzima se kao opterećujući dokaz o nameri izvršenja zločina. Mislim da je burna polemika koja se vodi povodom vaše knjige posledica upravo ove nedoumice. Da li ste ih opravdali kao neuračunljive ili ste ih optužili da su kukavice koje ne bi smele da ostvare toliko željene gnusne zločine bez pomoći jakih droga?
Za mene je svaki ubica kriv , uključujući vojnike koji su „samo povukli obarač”. Otpor fašizmu je uvek moguć. Može biti teško, ali je moguće. Nema opravdanja za ubistvo drugog ljudskog bića, I nije bitno da li ste bili pijani tokom čina, ili u povišenom stanju svesti na metamfetaminima.
