Бранка Пујић, глумица:
Допало ми се. Ово не би било лоше користити као део глумачких вежби за стицање поверења и прављење тима. Извођачи су изузетно вешти, а ово вечерас ми се допало управо због тога што мислим да је за грађење једне представе изузетно важно поверење, а они су заиста сјајан тим.
Хаџи Ненад Маричић, глумац:
Битеф посећујем сваке године, али обично одаберем оно за шта верујем да ће ме посебно интересовати. Ове године сам гледао Себастијана Хорвата и Фасбиндеров комад Али: Страх једе душу и Ретке птице. Морам рећи да сам обе представе оценио највишом оценом. Добио сам оно што се од Битефа очекује, а то је посебно надахнуће и инспирацију за наредну сезону у овом случају и, оно што је за мене јако посебно, овај простор, о ком верујем да би требало много озбиљније наредних година размишљати, јер нас одваја од града и пружа нешто неуобичајено. То су многи приметили. Овде постоји посебна атмосфера. Треба на овај простор озбиљније рачунати.
Жељко Максимовић, глумац:
Ово је друга представа коју сам гледао вечерас. Јако ми се допало то што је непретенциозна. Свиђале су ми се тишине које су постојале у циркуском простору и та лакоћа с којом су се кретали. Нисам имао пуно прилика да гледам уметнички циркус, али ово је свакако једно од бољих искустава.
Ана Виленица, историчарка уметности:
Уживала сам. Ово је било јако поетично, а извођачи су врло способни. Уживала сам у тим преливањима тела и било ми је узбудљиво да посматрам начин на који се ствара поезија кроз тело.