Branka Pujić, glumica:
Dopalo mi se. Ovo ne bi bilo loše koristiti kao deo glumačkih vežbi za sticanje poverenja i pravljenje tima. Izvođači su izuzetno vešti, a ovo večeras mi se dopalo upravo zbog toga što mislim da je za građenje jedne predstave izuzetno važno poverenje, a oni su zaista sjajan tim.
Hadži Nenad Maričić, glumac:
Bitef posećujem svake godine, ali obično odaberem ono za šta verujem da će me posebno interesovati. Ove godine sam gledao Sebastijana Horvata i Fasbinderov komad Ali: Strah jede dušu i Retke ptice. Moram reći da sam obe predstave ocenio najvišom ocenom. Dobio sam ono što se od Bitefa očekuje, a to je posebno nadahnuće i inspiraciju za narednu sezonu u ovom slučaju i, ono što je za mene jako posebno, ovaj prostor, o kom verujem da bi trebalo mnogo ozbiljnije narednih godina razmišljati, jer nas odvaja od grada i pruža nešto neuobičajeno. To su mnogi primetili. Ovde postoji posebna atmosfera. Treba na ovaj prostor ozbiljnije računati.
Željko Maksimović, glumac:
Ovo je druga predstava koju sam gledao večeras. Jako mi se dopalo to što je nepretenciozna. Sviđale su mi se tišine koje su postojale u cirkuskom prostoru i ta lakoća s kojom su se kretali. Nisam imao puno prilika da gledam umetnički cirkus, ali ovo je svakako jedno od boljih iskustava.
Ana Vilenica, istoričarka umetnosti:
Uživala sam. Ovo je bilo jako poetično, a izvođači su vrlo sposobni. Uživala sam u tim prelivanjima tela i bilo mi je uzbudljivo da posmatram način na koji se stvara poezija kroz telo.
