О представи
Господин Р. живи у Западној Немачкој почетком седамдесетих година. Има породицу коју воли, посао до ког му је стало, свој стан и свој телевизор који често гледа. Преко њега свакодневно слуша вести о великим успесима, и охрабрујуће речи политичара. Његов дом посећују пријатељи и родбина. Господин Р. има амбиције које гаји, бриге које га тиште и успомене које негује. Има добро здравље и испуњен љубавни живот. Једнога дана, међутим, господин Р. изненада…
О ауторима
РАЈНЕР ВЕРНЕР ФАСБИНДЕР (1945-1982) рођен је у Бад Версхофену у Немачкој, а готово читав живот провео је у Минхену. Рано је почео да пише приче и песме и поставља позоришне представе. Први кратки филм снимио је са двадесет година. Три пута је покушао да се упише на филмску академију, али је сваки пут био одбијен. Године 1967. прикључио се ацтион-тхеатер-у у Минхену, где је режирао, играо и писао, поставши врло брзо предводник трупе. Пошто се она убрзо распала, Фасбиндер је, с углавном истим уметницима окупљеним око сличних идеја, формирао нову трупу и назвао је „Антитеатар“. Период од 1969. до 1976. био је најплоднији у Фасбиндеровом кратком веку. Ма како узбудљива била, његова позоришна каријера (представе у Минхену, Бремену, Бохуму, Нирнбергу, Берлину, Хамбургу и Франкфурту, где је две године руководио кућом Тхеатер ам Турм заједно с Kуртом Рабом и Роландом Петријем) делује незнатно у поређењу са огромним успехом на филму и телевизији. Од 1976, Фасбиндер је међународна уметничка звезда; добија награде на водећим филмским фестивалима, а премијере и ретроспективе организују се у Паризу, Њујорку, Лос Анђелесу. Светске премијере, заједно с првом студијом о његовом уметничком раду која се појавила у Лондону, допринеле су да Фасиндерово име постане познато међу филмофилима широм света. Фасбиндер је био покретач Новог немачког филма. Његова изненадна смрт 1982, симболичан је крај једног од најузбудљивијих и најоригиналнијих периода немачке кинематографије.
Филм Рајнера Вернера Фасбиндера и Михаела Фенглера Зашто је полудео господин Р.? (Warum läuft Herr R. Amok?снимљен је 1969. године. Поред осталих награда, освојио је Златног медведа на Филмском фестивалу у Берлину.
БОБО ЈЕЛЧИЋ је дипломирао режију на Академији драмских умјетности у Загребу. Режирао је у свим већим позориштима у Хрватској: С друге стране, Галеб, Излог (ЗKМ); Allons enfants (Дубровачке летње игре); Тихи обрт (АДУ); Kо руком однесено (Kултура промјене); На крају тједна (ХНK Загреб); Говори гласније (Сатирично казалиште „Kеремпух“). Режирао је и у позориштима у Немачкој, Швајцарској, Аустрији и у Хрватском народном казалишту у Мостару. Професор је глуме на Академији драмске умјетности у Загребу. Од 1995. године сарађује са Наташом Рајковић, користећи нове методе у раду с глумцима. Реч је о специфичном процесу током ког глумци, заједно са редитељем, на пробама развијају постављене теме, постајући тако коаутори представа. Kористећи ову методу, реализовали су неколико представа међу којима су: Проматрања (1997), Успоравања (1998), Несигурна прича (1999), Heimspiel (2002, Хановер), X Wohnungen (2002, Дуизбург; 2004, Берлин), С друге стране (2006), Фаст Сицхер (2007, Цирих) и Излог (2010, представа је гостовала на Битефу 2011). Године 2005, тандем Рајковић-Јелчић завршава свој први експериментални филм, Оно све што знаш о мени, који је имао премијеру на Филмском фестивалу у Мотовуну. Први самостални дугометражни играни филм Бобе Јелчића Обрана и заштита премијерно је приказан на Филмском фестивалу у Берлину (2013). Филм је награђен на фестивалу у Љубљани, а на фестивалу у Пули добио је седам Арена. Богдан Диклић, који у овом филму тумачи главну мушку улогу, добио је награду на фестивалу у Сарајеву.
Бобо Јелчић је добитник бројних признања. Први пут режира у Југословенском драмском позоришту и Србији.
Извод из критика
У свом препознатљивом, минималистичком, брзом, лудачки наглашеном и метафоричком сценском изразу, Јелчић режира Фасбиндеров текст о усамљености, препуштености и изгубљености појединца у ондашњем, али испоставља се и данашњем капиталистичком свету.
Иван Меденица, Данас
Kод Јелчића ће се претапати амбијент карактеристичан за оновремену Немачку и атмосфера наше садашњице, па зато не знамо да ли актери ове представе живе у Немачкој, у којој модерни намештај постепено истискује онај стари, или смо заправо у данашњој Србији, у којој се из подрума и са тавана извлаче старе, офуцане, демоде али солидне фотеље да би попуниле простор који су за собом оставили комади новог али неквалитетног намештаја, који се, као и све око нас, намах распада.
Александар Милосављевић, Радио Београд
Утемељена у трагалачком приступу у раду са глумцима, апсурду, самоиронији и ширењу граница саме сценске игре, представа Зашто је полудео господин Р.? одражава вишеструку сломљеност савременог човека. Игра је изграђена на разбијању позоришних илузија и истовременом тражењу нових путева театралности.
Ана Тасић, Политика
Ову представу Јелчић је пре свега структурално „унеобичио“ користећи се бројним неконвенционалним редитељским решењима, утемељеним у јединственом односу према жанровском синкретизму (што га чини једним од оригиналнијих аутора данашњице), чиме је болну свакодневицу „просуо“ пред публику на сценски заводљив начин, отварајући глумцима велики простор за бројне бравуре, простор који је понајбоље искористио Борис Исаковић.
Жељко Хубач, Данас
