O predstavi
Tartif, autorski projekat reditelja Igora Vuka Torbice, kreiran je kao ovovremena srpska priča o društvenom licemerju i lažima unutar jedne kompleksne porodične priče. Šta je ovoj porodici donelo slepo verovanje vođi koji se koristi demagogijom kako bi ih ucenio da ne čine ništa već da (p)ostanu poslušni građani, koliko je čovek lako promenljivog mišljenja, te kako je originalna Molijerova drama aktuelna i danas, sažeto je u dvočasovnu igru sjajnih glumaca koji su u originalni tekst uneli svoje iskustvo i tako, zajedno s rediteljem, izgradili skroz novog Tartifa.
O autorima
MOLIJER (franc. Molière), pravim imenom Žan Batist Poklen (franc. Jean-Baptiste Poquelin; 1622-1673), bio je francuski glumac, pisac komedija i direktor pozorišta iz epohe klasicizma. Rođen je u porodici imućnog kraljevog tapetara, završio je pravo, ali se odrekao pravničke karijere i postao glumac. U Parizu je osnovao pozorišnu družinu „Slavno pozorište“ („L'Illustre Theatre“) za koju je prerađivao italijanske komedije i s kojom je dvanaest godina obilazio provincije. Napisao je niz komada u prozi i stihu. Ismevao je ondašnje društvo, staleške predrasude, pokvarenost plemstva i gramzivost buržoazije, a nije prezao ni od osude licemernog katoličkog sveštenstva. Molijer je razvio italijansku komediju intrige u društvenu komediju i komediju običaja s tragikomičnom pozadinom u kojima veličina komičnog doseže razmere tragičnog. Kod njega se primećuje uticaj učene komedije (commedia erudita) i komedije umeća (commedia dell'arte), te uticaj antičkih rimskih komediografa (Plaut). Veliki uspeh i početak slave donele su mu Smešne precioze. Posle ovog trijumfa počeo je, u stvari, stvaralački period u Molijerevom životu. On je sa trupom došao pod neposrednu zaštitu dvora i postao zvaničan kraljevski komediograf.
Komad Tartif napisan je 1664. godine.
IGOR VUK TORBICA je rođen u Drvaru (Bosna i Hercegovina), detinjstvo je proveo u Rovinju, u Puli je završio Srednju školu za primenjenu umetnost i dizajn, a režiju je diplomirao 2013. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Alise Stojanović. Njegova ispitna predstava na trećoj godini, Nušićev Pokojnik, dobila je glavnu nagradu Studio festa, proglašena je za najbolju predstavu Nušićevih dana u Smederevu, i trajno je ostala na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Klajstov Razbijeni krčag u istom pozorištu dobio je 2016. godine pet nagrada na Danima komedije u Jagodini, tri plus jednu pohvalu na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci i tri nagrade na danima satire u Zagrebu. Igor Vuk Torbica je zatim režirao Ožalošćenu porodicu u Kranju, Don Žuana u Zrenjaninu, Hinkemana u Zagrebačkom kazalištu mladih, koji je osvojio nagradu za najbolju predstavu Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“ u Užicu, nagradu „Ardalion“ za režiju, nagradu za najbolju predstavu na Gavelinim večerima u Zagrebu i nagradu za režiju. Režirao je i Priče iz bečke šume Edena fon Horvata u zagrebačkom pozorištu „Gavela“, a u martu 2017. je održana premijera Carstva mraka Lava Tolstoja u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Srpskom narodnom pozorištu, Novi Sad, režirao je Krvave svadbe (Lorka), a potom i autorski projekat Tartif (koprodukcija Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad).
VLADIMIR PEJKOVIĆ (1976, Srbija) - u njegovom radu, pored pisanja kamerne muzike, značajno mesto zauzima muzika za pozorište i film. Komponovao je muziku za više od sto pozorišnih predstava različitih žanrova i nekoliko igranih filmova. Napisao je muziku za oficijelno izvođenje restauriranog prvog srpskog igranog filma iz 1910, „hiphoperu“ Zemlja sreće, a bio je koautor na muzičko-scenskom projektu Tesla - Totalna refleksija. Pored toga, radi u teatru i kao muzički supervizor, dizajner zvuka i izvođač (klavir, gitara, bas-gitara, živa elektronika), i sarađuje sa raznim bendovima. Učestvovao je u institucionalnim i nezavisnim produkcijama širom Srbije, a nekoliko puta i u Italiji i Sloveniji. Za autorske radove je više puta nagrađivan.
Izvod iz kritika
Tartif Saše Torlakovića je užasavajuće savremen, svakodnevan, nimalo demonski, sav dobrohotan i blagoglagoljiv gotovo do kraja, reklo bi se i sam ganut vlastitom dobrotom i duboko uveren u sopstvenu moralnu izuzet(n)ost; istovremeno, on je invazivan i takoreći nasilno penetrativan, nemoguće ga je izbeći, skloniti se od njega, sačuvati zdrav razum; ili je moguće, izuzetno, ali to ima (pre)visoku cenu. Koliko je on individualno zlo i pokvarenost, a koliko presek, proizvod i ospoljenje mnogo većih sila, samo eksponent i službenik Mašinerije koja ga daleko prevazilazi? Ko je, dakle, taj somborsko-novosadski Tartif?
Teofil Pančić, Vreme
Polazeći od Molijerove izvanredne komedije koja bezobzirno razobličava društveno licemerje, reditelj Igor Vuk Torbica je napravio zaista izuzetnu, preciznu, ogoljenu i bolno savremenu predstavu. Ona beskompromisno razobličava sve nas, naš labilni moral, neodgovornu lakovernost, pristajanje na neprihvatljive uslove života.
Ana Tasić, Kulturni dnevnik RTS
Bez pogrešnog koraka u režiji, glumi, muzici, scenografiji, bez iskliznuća u dosadu, banalnost, dnevnu politiku, bahatost, neopreznost. Sve u njoj viđeno - s pravom je merom.
Snežana Miletić, www.021.rs
Prožeta duhovitošću, ova umetnički tako snažna i veoma aktuelna predstava, visokoestetizovana a veoma prijemčiva, prvorazredan je pozorišni događaj.
Tatjana Nježić, Blic
Tartif je vrlo ozbiljna pretnja, ozbiljnija od hipokirizje, gotovo demonska sila koja se ne pojavljuje iznenada i ne rešava ništa, sem „bede“ vlastitog Ja i zajedništva. Između redova, ona je svuda oko nas, na televiziji, u novinama, u našim domovima, životima, sve praznijim od suštinski bitnog sadržaja.
Igor Burić, dnevnik.rs
