Олга Димитријевић себе (још увек) сматра југословенском списатељицом и позоришном ауторком. Своју мастер тезу, „Тело народне певачице: конструкције националних идентитета у Србији после 2000 године“, одбранила је на Централноевропском универзитету у Будимпешти. Од тада, народне певачице и њихове песме снажно утицале на њен рад. Непрекидно се враћа темама као што су друштвени сукоби и неправде, женско пријатељство и солидарност, „квир“ историје, ограничења политичке имагинације и могућности замишљања и стварања бољег света. Међу њеним значајнијим драмама су Ја често сањам револуцију, Моја ти, Народна драма, Радници умиру певајући, Само да се поздравимо. Ауторка је представа Ја често сањам револуцију, Црвена љубав (по роману Александре Kолонтај) и Слобода је најскупља капиталистичка реч (са Мајом Пелевић, Битеф 2016). Учествовала у изложбама „Ajnhajtclub” (Freiraum q21, Беч ), „Перформанс, перформативност и документ“ (МСУВ, Нови Сад), „Risk Change“ (ММСУ, Ријека). Добит
