Olga Dimitrijević sebe (još uvek) smatra jugoslovenskom spisateljicom i pozorišnom autorkom. Svoju master tezu, „Telo narodne pevačice: konstrukcije nacionalnih identiteta u Srbiji posle 2000 godine“, odbranila je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Od tada, narodne pevačice i njihove pesme snažno uticale na njen rad. Neprekidno se vraća temama kao što su društveni sukobi i nepravde, žensko prijateljstvo i solidarnost, „kvir“ istorije, ograničenja političke imaginacije i mogućnosti zamišljanja i stvaranja boljeg sveta. Među njenim značajnijim dramama su Ja često sanjam revoluciju, Moja ti, Narodna drama, Radnici umiru pevajući, Samo da se pozdravimo. Autorka je predstava Ja često sanjam revoluciju, Crvena ljubav (po romanu Aleksandre Kolontaj) i Sloboda je najskuplja kapitalistička reč (sa Majom Pelević, Bitef 2016). Učestvovala u izložbama „Ajnhajtclub” (Freiraum q21, Beč ), „Performans, performativnost i dokument“ (MSUV, Novi Sad), „Risk Change“ (MMSU, Rijeka). Dobit
