фотографија: Јелена Јанковић
фотографија: Јелена Јанковић

- Какви су ваши утисци о процесу рада на представи?

Кад сам добио понуду да радим на овој представи било ми је драго јер сам са Борутом већ радио раније, више ствари, тако да смо се врло брзо договорили. Био сам узбуђен зато што знам да Борут има један другачији приступ раду у казалишту. И то је један врло темељит процес у који не можеш ући на пола, не добијеш текст, него је то нека врста документарног казалишта, коме се треба приступит сто посто, јер иначе нема ништа од тога. Процес је био вишемјесечан, било је доста транскрипата и манифеста тих младих људи који су направили те ствари. Они су хтели да се то прочита, и из тога смо црпјели сав материјал, који је онда касније коришћен у имповизацијама.

 

- Какав је положај младог глумца данас у Хрватској?

Иста ствар је и у регији и у Хрватској, да је готово као са свим занимањима. Ти си једна потрошна роба. Превише је студената глуме, а тржиште није толико. Тржиште се онда мора мењат да би било мјеста за све те младе људе. Мислим да се ни професори не могу како би хтјели бавит њима. И доста се ту пропушта.

 

- На који начин млади утичу на заједницу?

Искрено, не знам. Мислим да млади могу утицати из своје енергије, неке наивности, жеље и воље, онда могу побудит неку наду људима. Једино то.

 

- Како тумачите слоган Битефа?

Мени се та крилатица јако свиђа, јер особно због неких својих ствари приватних, вјерујем да се може почети љубав из почетка и заправо то ми даје наду за неке ствари. Тако да је слоган пун погодак!