.jpg)
Жељко Хубач, драматург:
Представа са јаким ставом. Врло добра изведба младих глумаца који су вероватно студенти Загрeбачке акадeмије у сарадњи са Борутом и продукцијом ЗКМ-а који очигледно све интензивније проговара o стварности на Балкану. Све су фино обрадили и уклопили и морам да признам да су веома узбудили публику а поготово у тренуцима десничарског говора на крају. Ја волим ту врсту интеракције између публике и извођача.
Данијела Матовић, студент сценског дизајна:
Представа је свакако занимљива, али се јако раштркала. Драматургија представе није увек на истим лествицама. Фали доста делова, недоречено је. Простор и начин на који су направили сценографију је супер. Свиђа ми се начин на који су заправо укључили публику као актера, то ми је био једини разлог зашто је та сценографија коришћена на тај начин, а ово остало, то кликтање игрица, ми је било беспотребно. Мислим да су могли више да се играју са тим делом где је публика заправо актер.
Зоја Васић, студент менаџмента у култури:
Тема је изразито политичка, релевантна, нешто што се тиче данашњице. Свидело ми се шта је редитељ урадио са убацивањем видео материјала на екранима. Свиделе су ми референце на социјалне мреже и окренутост разним идеологијама, као што је ова нацистичка и фашистичка. Дефинитивно смо видели критику демократије и уопште стања у Европи. Глумачка екипа је била добра, свиделе су ми се кореографије, покрет, били су јако енергични. Мало ми је било репетитивно, у неком тренутку ме је то замарало. Генерално прва половина представе ми је била веома занимљива а у другој половини је постало репетативно. Последњи монолог је био јако упечатљив, имао је референце на неке догађаје који су се дешавали у скоријој прошлости. Свидео ми се документарни аспект представе. Све у свему, релевантна и упечатљива представа.
Гордана Ђокић, глумица:
Ово је насиље у позоришту. Молим вас вратите нам позориште, вратите нам Станиславског. Ово је чланак, ово су могли да нам напишу. Ја бих мало глуму, да глумци играју и нешто правдају.
Милица Лукић, студент драматургије:
На прву лопту, објективно сматрам ову представу не бих рекла досадном али као доста информативну. Ипак сматрам да је изведена на најбољи могући начин од стране глумаца на сцени уз јако дуг увод који је чак који је изазвао неку емоционалну реакцију у мени за коју сматрам да је нужна да би крај имао икакву сврху. Такође свиђа ми се дистанца између реалног и имагинарног која нас доводи до нажалост потпуно реалног краја.
Александар Топовшин, архитекта:
Допала ми се представа, иако је динамика мало проблематична па ми је на моменте падала пажња.
Пол-Луи Тома, професор, Француска:
Свидела ми се представа осим те двосмислености, због које мислим да многи гледаоци, не у Београду, али негде друго могу погрешно схватити поенту. При том мислим првенствено на завршну секвенцу, говор Брејвика који је уз то дуг и досадан и убија ритам представе који је до тада био одличан.
