Teatar Mimart ove godine slavi 35 godina postojanja, Bitef Polifonija- 20. Možemo slobodno reći da je ova ljubav „počela iz/od početka”, saradnjom od prvih dana Polifonije. Kakvi su Vaši utisci o ovoj vezi koja kao svedočanstvo kvaliteta ima tako dug vek? Koja je to Magična nit koja je čini tako jakom?
Teatar Mimart, kada je nastao, bio je prvi alternativni teatar u Beogradu, a jedan od nekoliko na Balkanu. Tada je bilo veoma lako pronaći prostor za radionice i izvođenje predstave, jednostavno pronaći novac od države i donatora, kao i ljude koji su želeli da istražuju kroz pokret. Prvih petnaestak godina je bilo moguće realizovati sve što se zamisli konceptom, bez kompromisa. I baš tada kada smo bili na raskrsnici, kako dalje da nastavimo, kada su se pojavile i druge grupe, i kada smo hteli da pronađemo neki novi vertikalni put kako bi ostali jedinstveni, pojavila se Bitef Polifonija. Razmena iskustava, deljenja onog što smo svi do tada pronašli kao ključeve za originalni rad, donela je novu energiju da nastavimo još bolje i intenzivnije. Da, mnogo je Teatru Mimart značila ova platforma za magijsko preplitanje...
Ove godine na Bitefu se dosta govori o tehnologiji koja uzima primat u našim životima. Kako se i da li ova veza odražava na stvaranje i umetnost i intimni doživljaj sveta u Mimartu? Ima li umetnosti u „umetnoj inteligenciji”?
Kao magistar tehnologije smatram da nove tehnologije mogu, ali ne moraju, da doprinesu razvoju novih pozorišnih kodova, jer za mene je pozorište u 21. veku, interdisciplinarno pozorište u kome je ipak telo glavni subjekt na sceni. Ovogodišnji Bitef ima slogan „Počnimo ljubav iz početka“, što smatram važnim i za korišćenje novih tehnologija u pozorištu. Ali bih rado u predstavu uključila robota Sofiju, koja sve zna, ali ne ume da igra.
Teatar Mimart i Polifonija su sa godinama, čini se, postali svojevrsni sinonim za zajednicu. To je ujedno i koncept koji predstave ovogodišnjeg Bitef-a posebno ispituju. Smatrate li da je on, i na koji način, održiv ”sada i ovde” i da li je on možda baš ta Magija koja nam je danas potrebna?
Koncept zajednice je idealizovan u procesu rada, ali je potrebna magija da bi opstao. Kaže se Magija pozorišta, a to podrazumeva istraživanje elemenata priča i mitova, tragova kultova i rituala kroz prošlo, sadašnje i buduće vreme. A pošto vreme ne postoji, što ovogodišnji Bitef pokreće, onda je potreban „magijski štapić“ da se probudimo. Magijski svet može biti beo i crn, može da usmeri u pogrešnom pravcu, može da začara ljude, kako umetnike tako i publiku. Omaja je mitsko biće Balkana, koje se probudilo u ovom političkom kriznom istorijskom trenutku, i treba biti oprezan da nas sve ne omađija.
Oduvek sam imala utisak da je telo nepogrešiv detektor laži i prikaz najdublje ljudske prirode. Mimart već 35 godina ovaj detektor koristi za istraživanje i prikazivanje sveta izvan nas i u nama. Koliko se, i da li se suština ljudskog bića promenila za tih 35 godina? Kako telo danas živi, da li je oslabilo pod spregama vremena, društva ili još uvek pulsira istinom?
Sjajno pitanje, na koje svako telo može da odgovori. Telo pamti sve što nam se dešavalo, dešava i predviđa šta će se desiti. Citiraću Iva Andrića: „Telo izbačeno u prostor, izloženo stotini uticaja, ali ipak samo, u svojoj stalnoj težnji da bude ono što je.“ Sloboda pokreta tela kroz naš rad se kroz vreme menjala, od potpune slobode do tragova nepokretnosti, ali na to je uticala post-istina. Saradnici su sada više pod tenzijom, te njihova tela ne mogu da izdrže duge treninge, koje su ranije mogli, od stresa, ubrzanja života i potrebe za preživljavanjem. Kao da se duh, um i telo udaljavaju...
U okviru projekta Evropske prestonice kulture ECoC Plovdiv 2019, Teatar Mimart, u saradnji sa Fondacijom grada Plovdiv, učestvuje sa projektom Ostrvska magija. Zbog čega je ova saradnja značajna za Vas i šta je to što u ovom projektu najviše budi inspiraciju?
Najveći izazov je bio kako pronaći fenomen kojim da se bavimo kako bismo doprineli temi „Zajedno“, a koji bi bio veza između dva grada: Beograda i Plovdiva, dve zemlje: Srbije i Bugarske. Razmena iskustava umetnika je bio osnovni cilj projekta, ali smo pronašli vezu jer oba grada imaju reke na kojima su ostrva-ade. Kroz Plovdiv protiče reka Marica, a Marička bitka je promenila istoriju Srbije. Posebno nas je inspirisala mitološko-istorijska priča o Hekati praboginji. Hekatin hram postoji u Plovdivu, ali je postojao i u Beogradu, čija je 3D rekonstrukcija hrama trenutno u procesu rada.
Pažnju privlači pojam ”napuštenosti duše” o kojem je u okviru interaktivne prezentacije Magija pozorišta govorila Barbara Fioldeši - plesačica, performerka i producentkinja. Da li je ideja oživljavanja davno zaboravljenih, napuštenih i razrušenih prostora zapravo težnja da se putem performansa i drugih vidova umetnosti isporuči doza infuzije i u ljudske, napuštene duše?
Oživljavanje napuštenih prostora može biti infuzija za inspiraciju i povezivanje uma, duha i tela, da bi smo uvideli moguće tragedije. Za mene je ovaj pristup važan kao aktivistički čin. Mimart je radio na sličnim projektima, ali uglavnom je efekat bio ukazivanje na mesto, prostor koji treba rekonstruisati, a posle toga je obnovljeno, ali nemamo iskustvo neke kreativne infuzije, naprotiv bili smo iscrpljeni.
