Бобан Јевтић, драматург:
Овако нешто се увек очекује на Битефу. Мени је било ослобађајуће и треба ми још времена да ми се слегну утисци. Представа је била заиста добра и колико ми је представа била занимљива, тако ми је још занимљивија била реакција публике што је чини ми се заправо и поента овог целог Битефа. Тема ове представе савршено одговара Битефу.
Мика Еглинтон, позоришна критичрка из Јапана:
Из неког разлога сам била доста знатижељна поготово док смо чекали да почне. На почетку само носимо маске и онда у једном моменту креће покрет који је толико искрен. Затим сам била затечена када су почели да повређују своја тела када су трпали отпад у своје костиме и када су почели да се скидају, повређују једни друге и да се боре међусобно, али и да се охрабрују међусобно. Већином је представа била доста узнемирујућа али добро је да смо их тако упознали, то су све људска бића.
Арно Женестин, власник предузећа, Француска:
Ову представу треба погледати, поготово на данашњи дан, када се одржава светски самит у Уједињеним Нацијама посвећен климатским променама. Занимљива је, врло снажна, понекад се осећате да сте део ње, а понекад опет да нисте, и управо у тој наизменичности је и поента. Има пуно ствари за осетити, доживети током овог перформанса, а однос са публиком постаје као неки алат који током трајања представе постаје све бољи и бољи. Такође мислим да је ово представа која комуницира универзалним језиком конзумеризма. У почетку мислиш да те извођачи не примећују, али некако осећаш да ти ипак траже да се придружиш, да постанеш део представе и да преузмеш одговорност.
Марија Младеновић, студенткиња позоришне режије:
Јако ми се допало то што је представа физички доста непријатна за гледати зато што се глумци ваљају голи по смећу и ствара ми осећај непријатности. Јако је захтевно за глумце физички, а и психички да изведу све до краја. Изабрали су начин ослобађања свога тела и неких телесних табуа и да сви сагледамо у чему живимо баш тако голи и прљави и са могућношћу да та иста прљавштина уђе у наше гениталије.
