Гордана Марић, професорка глуме у пензији:
Толико сам одушевљена да је овде Остермајерова представа са фантастичном изведбом глумаца. Не знам ко је бољи, овај млађи глумац ме подсећа на, у најбољим данима, кад смо тек упознали Дејвида Боувија. Занимљив је стил игре, односи, како је режирано, ко све шта игра. Подсећа ме на грчку трагедију, има страшну јачину те снаге, конфликте са собом, са другим, са светом, са немиром унутрашњим, и дубока једна хиперсензибилност редитеља којег стварно ценим, и њега и његов рад, толико фантастично, дубоко! Препознатљиво јако, ми свакодневно живимо са свим тим питањима, али да ли ћутимо да ли немамо времена... тако да је ово једна врхунска представа! Врхунска!
Нина Граховац, глумица:
За мене је ово била врхунска естетика, врхунска глума, врхунска режија. Сјајан текст! Допали су ми се комични моменти на неочекиваним местима. Мени је била одлична представа, мало сам уморна, али сам уживала.
Софија Мијатовић и Милош Лазаров, глумци:
Милош: Тема је актуелна, ова тема је увек актуелна. Ја сам очекивао много више, можда зато што је то Остермајер, а и можда зато што смo ми пре пар месеци у Трсту гледали представу по истом тексту, у режији Ивице Буљана. И морам да признам да су јако сличне, тако да верујем да је он позајмио и угледао се на Остермајера, али ми је глумачка игра те представе била боља.
Софија: Ја мислим да нам је игра Словенаца ближа некако, да су суровији, да су негде вероватно ближи у начину од Немаца.
Милош: Сматрам да у оваквом тексту нема места за ту врсту духовитости, то је мој сензибилтитет. И у односу на текст и у односу на то што сам гледао мислим да нам то не треба.
Софија: Ја бих морала да упоредим те две представе, режије су јако сличне, изгледа да је Ивица преузео доста ствари, али једина ствар која ме код Ивице негде више придобила је зато што је био суровији у начину, ишао је много више до краја, те сцене које су пуне насиља су биле експлицитније и дуже су трајале, тако да смо схватили колико је тај догађај био мучан. А вечерас ја нисам могла да осетим колико је том главном лику све то било тешко.
Милош: Допало ми се како је употребио различите медије, тако да ми у исто време гледамо позоришну представу и неки да тако кажем филм. То ми се заправо допало.
Кетрин Каспер, дизајнер ентеријера:
Сценографија је изванредна! Употреба светла и звука је јако занимљива јер ствара контраст којим се тема представе додатно наглашава. Глумци су били сјајни, тачни и уверљиви. Радо бих је погледала још једном.
Оливера Милошевић:
Сећам се Томасових ранијих долазака, када је у Београду гостовао са Нором и када је тријумфовао на Битефу. Тада је био на почетку каријере, али се слутило о каквом се редитељу ради. Представа је мајсторски постављена, мајсторски одиграна и требаће времена да се утисци слегну. У сваком случају, реч је о драматуршки прецизно постављеној представи, иза које стоји озбиљан радни тим.
