.jpg)
- Зашто сте се одлучили за адаптацију баш овог Фасбиндеровог дела?
Има више разлога. Један је сигурно то што смо се заљубили у филм. Ово је заправо била идеја Себастијана Хорвата, нешто о чему смо причали неколико година и тражили добар тренутак да то радимо, али сам се и ја, када сам погледао филм, заљубио у њега. То је вероватно први разлог. Једноставно! Други је то да филм на неки начин отвара питања којима се из представе у представу бавимо Себастијан и ја, а то је пропитивање могућности, врста домета и различитих врста политичности на сцени. Тако нам се учинило да нам овај филм, односно представа коју смо планирали да направимо по њему, пружа могућност да наставимо то да радимо.
- Колико је тешко било прилагодити ову филмску причу за пазоришну сцену?
Мислим да ништа није тешко ако полазите из љубави. Ми смо пре тога радили адаптацију Пазолинијеве Теореме, која има врло специфичан наратив, али смо и тада знали шта је тачно то у шта смо се заљубили у филму. Онда некако није било проблема.
- У вашој драматуршкој адаптацији Фасбиндеровог дела износи се једна веома интересантна идеја, а то је да у љубави никад не стоје само двоје, већ да увек постоји и „трећи играч“ који има своје стратегије. Која је улога „трећег“ у овој причи?
То је нека моја идеја да увек љубав доживљавамо као нешто јако индивидуално. Ја сам се заљубио у тебе и ти у мене и цео свет престаје да постоји. Али заправо увек постоји контекст који утиче на нашу љубав. Оно што је мени предивно у овом филму и што мислим да је Фасдбиндер врло лукаво урадио, јесте да је он направио причу која има два дела. Неки је третирају мало као бајку зато што прво све иде у ужасном неком смеру у првом делу, цео свет је против њих, врло је видљив тај трећи играч. Онда има тај брејк када они иду на одмор. Пре него што оду на одмор она му каже: „Видећеш, сад кад се вратимо са одмора, биће све ок.“ И кад се врате, стварно све буде ок. Одједном су их сви из различитих разлога прихватили. То је нешто што се у романтичним филмовима никад не ради. Обично се романтични филм заврши на том месту кад они одлазе, на пола, или је трагична прича. Видиш, ми сад патимо и та љубав је осуђена на неуспех и то је нека трагедија - одједном неки Ромео и Јулија се ту догађају, или то буде Нотинг Хил, немам појма шта, нека романтична комедија која се онда завршава срећно, али се увек завршава ту - када се тај моменат догоди. Оно што ми је предивно у овом филму јесте то што он одлази корак даље, па каже: ок, када те друштво прихвати која је онда стратегија тог трећег играча, на који начин онда он утиче на тебе. Онда се он некако мало увукао у њих и онда трећи играч, ако узмемо сад ту неку аналогију, онда одједном трећи играч проговара кроз њих. До тога сам некако дошао размишљајући о својим односима који ми се сад непосредно догађају.
- Има ли наде за љубав у оваквом друштву?
У, па то је питање као да си ме питала... - Има ли наде за овај свет?! Питање љубави није једноставно. Љубав је нешто што покреће свет и у негативном и у позитивном смислу. Ја могу да волим свој веру, па ћу да убијам људе твоје вере из љубави. Ја могу своју жену да бијем зато што је волим. Увек се раде одвратне ствари из љубави, тако да је питање шта је љубав. Оно што ми је предивно у овом филму и зашто ми је било занимљиво да правимо представу. Како смо ми прочитали Фасбиндера, његова теза је да постоји роматнична љубав, али да постоји нека љубав која је изнад ње. Е сад шта то значи, то би на пример неко ко је хришћанин, неко ко је верник у неком позитивном смислу, у смислу неког „пазолинијевског верника“, за њега је љубав нешто што је огромно, много веће од тога да си сад ти моја, па ћу ја због тога што си погледала другог мушкарца, да те пребијем из те љубави, него да је та љубав нешто што ми помаже да се мало издвојим из себе и тако даље. Ја мислим да је тај крај, тај њихов последњи плес, уједно тај неки последњи моменат кад они некако искораче из себе, у нешто што не знају шта је, у неки нови свет. Мислим да је то та разлика. Постоје те љубави које потврђују мој свет до краја, до тога да могу да правим злочине у име те љубави, а постоји та нека љубав која ти пружа шансу да искорачиш из тог свог света у нешто што је јако страшно пошто не знаш шта је и то је нека друга врста љубави која је мени јако узбудљива и ја мислим да је једина шанса за овај свет ако имамо довољно храбрости да направимо тај корак.
.jpg)
